Ekcem – Uzroci, Vrste, Lečenje

Ekcem na koži je oboljenje koje se manifestuje crvenilom, svrabom i upalom kože. Ovo stanje može biti izazvano različitim faktorima i može se javiti u različitim oblicima. Iako ekcem na koži može biti neprijatan i bolan, postoji niz tretmana koji mogu pomoći u ublažavanju simptoma i lečenju osnovnih uzroka. U ovom blogu razmotrićemo šta je tačno ekcem, koji su njegovi glavni uzroci, različite vrste i kako se on može lečiti. Ako se borite sa ili želite da saznate više o ovom stanju, nastavite čitati.

Šta je ekcem?

Ekcem je hronično kožno oboljenje koje se karakteriše upalom, suvoćom i svrabom kože. Ovi simptomi mogu varirati u intenzitetu od blagih do veoma ozbiljnih. Ekcem nije zarazan, ali može biti veoma neprijatan i uticati na kvalitet života osobe. Postoji nekoliko različitih vrsta, uključujući atopijski dermatitis, kontaktni dermatitis i dishidrotski ekcem. Iako se tačan uzrok ne zna, smatra se da je kombinacija genetskih i spoljnih faktora odgovorna za njegovu pojavu. Može uticati na ljude svih uzrasta, od beba do starijih osoba, i može se javiti bilo gde na telu. Važno je prepoznati simptome i potražiti odgovarajuće lečenje kako bi se stanje kože poboljšalo i sprečilo njegovo pogoršanje.

Kakvi tipovi ekcema postoje?

Ekcem nije samo jedna vrsta kožnog oboljenja; zapravo postoji nekoliko različitih vrsta koje se razlikuju po uzrocima, simptomima i mestima pojave na koži. Najčešće vrste uključuju:

1. Atopijski dermatitis: Ovo je najčešći oblik i često se javlja kod dece, mada može trajati i u odrasloj dobi. Karakteriše ga suva, svrabna koža i crvenilo.
2. Kontaktni dermatitis: Ova vrsta nastaje kada koža dođe u kontakt sa iritantima ili alergenima, poput određenih sapuna, hemikalija ili metala.
3. Dishidrotski ekcem: Ovaj oblik utiče na prste, dlanove i tabane, uzrokujući male plikove ispunjene tečnošću.
4. Numularni ekcem: Karakteriše ga okrugle, svrabne mrlje koje se mogu pretvoriti u krastave lezije.
5. Seboroični dermatitis: Ova vrsta često utiče na vlasište, lice i uši, uzrokujući crvene, masne mrlje.
6. Stazački dermatitis: Pojavljuje se na donjim nogama, obično zbog problema sa cirkulacijom.

Svaka vrsta ima svoje specifične simptome i uzroke, ali svrab je čest simptom kod svih oblika.

Zašto se ekcem javlja?

Ekcem može biti rezultat različitih faktora, a često je kombinacija genetskih i spoljnih faktora odgovorna za njegovu pojavu. Neki od glavnih uzroka uključuju:

• Genetska predispozicija: Osobe sa porodičnom istorijom ekcema, astme ili alergijskog rinitisa imaju veći rizik od razvoja
• Iritanti: Hemikalije, deterdženti, sapuni i drugi proizvodi mogu iritirati kožu i izazvati ekcem
• Alergeni: Polen, grinje, životinjska dlaka i određene namirnice mogu izazvati alergijske reakcije
• Klimatski faktori: Suvi ili hladni uslovi mogu isušiti kožu i izazvati
• Stres: Iako stres sam po sebi ne uzrokuje, može pogoršati simptome kod nekih osoba
• Hormonske promene: Žene mogu primetiti pogoršanje simptoma tokom menstruacije ili trudnoće

Važno je napomenuti da tačan uzrok ekcema može varirati od osobe do osobe. Identifikacija i izbegavanje okidača može pomoći u upravljanju simptomima i sprečavanju budućih izbijanja.

Kako izgleda ekcem na koži?

Ekcem na koži može se manifestovati na različite načine, zavisno o vrsti i individualnim karakteristikama osobe. Uobičajeni simptomi i karakteristike uključuju:

• Crvenilo: Koža postaje crvena i upaljena, posebno na mestima gde je najaktivniji.
• Svrab: Ovo je jedan od najizraženijih simptoma. Svrab može biti blag ili veoma intenzivan, često izazivajući potrebu za neprestanim čeprkanjem.
• Suvoća: Koža postaje suva, gruba i perutava.
• Plikovi: Kod nekih vrsta, kao što je dishidrotski ekcem, mogu se formirati mali plikovi ispunjeni tečnošću.
• Pucanje kože: Suva i napeta koža može pucati, posebno na zglobovima poput ruku i kolena.
• Zadebljanje: Hronično čeprkanje i trljanje može dovesti do zadebljanja kože, što je poznato kao likhenifikacija.
• Promene boje kože: Nakon što prođe, koža može postati tamnija ili svetlija od okolne kože.

Dijagnoza

Dijagnostikovanje obično započinje pregledom kože i razgovorom sa pacijentom o simptomima, trajanju i mogućim okidačima. Dermatolog će postaviti pitanja o porodičnoj istoriji alergija, astme i ekcema, jer postoji genetska komponenta ovog oboljenja. Fizički pregled omogućava lekaru da proceni ozbiljnost i vrstu.

U nekim slučajevima, može biti potrebno uraditi dodatne testove kako bi se potvrdila dijagnoza ili isključili drugi kožni poremećaji. To može uključivati alergijske testove, biopsiju kože ili test krvi.

Nakon postavljanja dijagnoze, lekar će preporučiti odgovarajući tretman, uzimajući u obzir vrstu, ozbiljnost simptoma i individualne potrebe pacijenta. Cilj lečenja je smanjenje simptoma, sprečavanje komplikacija i poboljšanje kvaliteta života osobe.

Kako se leči ekcem?

Lečenje se prilagođava individualnim potrebama pacijenta, uzimajući u obzir vrstu, ozbiljnost simptoma i moguće okidače. Uobičajeni tretmani uključuju hidratantne kreme i masti koje pomažu u obnavljanju barijere kože i smanjenju suvoće. Topični kortikosteroidi često se propisuju za smanjenje upale i svraba. U težim slučajevima, lekar može preporučiti sistemsku terapiju, kao što su oralni kortikosteroidi ili imunosupresivni lekovi. Fototerapija, koja koristi ultraljubičastu svetlost za tretiranje kože, takođe može biti efikasna za neke pacijente. Pored toga, antihistaminici mogu pomoći u kontroli svraba, dok antibiotici mogu biti potrebni ako dođe do bakterijske infekcije na koži. Važno je raditi sa dermatologom kako bi se pronašao najefikasniji tretman i prilagodio režim lečenja prema potrebama pacijenta.

Preventivne Mere

Prevencija je ključna kada je reč o upravljanju ekcemom. Izbegavanje poznatih okidača može pomoći u smanjenju broja i ozbiljnosti izbijanja. To može uključivati izbegavanje iritirajućih materijala, kao što su vuna ili sintetičke tkanine, i korišćenje blagih sapuna i deterdženata. Redovno nanošenje hidratantnih krema može pomoći u održavanju barijere kože i sprečavanju suvoće. Kada je koža vlažna, na primer nakon tuširanja, najbolje je naneti hidratantnu kremu kako bi se zadržala vlaga. Smanjenje stresa, kroz tehnike opuštanja kao što su meditacija i duboko disanje, može takođe pomoći u smanjenju izbijanja. Ako je alergija poznati okidač, izbegavanje alergena i uzimanje antihistaminika može biti korisno. Konačno, redovne posete dermatologu i praćenje preporučenog režima lečenja pomoći će u održavanju kože zdravom i smanjenju simptoma ekcema.